„Ентузијазам и љубав према спортској култури и кајакашкој вештини.“
Овим емоцијама и идејама започета је визија коју је Мирослав Томић – Црни покренуо давне 1986. године, са групом пријатеља који су делили исту страст према води и спорту.

У првим годинама постојања, клуб није имао чак ни своје просторије, а четири чамца су скривана у шумском заклону поред Шодроша. Временом, привремено уточиште проналазимо у просторијама оближње куће која је припадала служби за одржавање пловног пута Дунава. Први хангар и раднички контејнер стижу искључиво иницијативом пријатеља и подршком заједнице, што је одувек било обележје нашег клуба.

Већ почетком деведесетих, наша такмичарска екипа почиње да расте и доноси прве велике успехе на првенствима тадашње СФР Југославије. Од 1989. године, наш клуб постаје организатор Мајског кајакашког купа Новог Сада, који се до данас одржава као најмасовније незванично кајакашко такмичење у Србији.

Средином деведесетих, започиње изградња садашњих клупских просторија, процес који траје деценијама, градећи се део по део – захваљујући доброти људи, подршци приватног сектора и институција државе. У том периоду, имати репрезентативце у саставу клуба постаје норма, а наши некадашњи такмичари се увек изнова враћају како би подржали нове младе генерације.

Интересантна је чињеница да су међу првом уписаном децом  1987. године, тада узраста 9 до 13 година, са нама и данас Драган Петрић (брат Александра Петрића једног од оснивача клуба) који активно организује клупске манифестације, Александар Бујић који је уписао своју децу у школу кајака и наставио да подржава клуб, као и данашњи председник клуба Милан Боришев, који је започео веслање са 9 година, а касније постао репрезентативац и био дугогодишњи члан Управног одбора. Од оснивања па до данас огромну подршку у свим активностима несебично је пружао и пружа Мирко Веселиновић Тале, који је дуго био члан управног одбора, препознатљив и као врхунски фотодокументатор и сниматељ.

Из генерације деведесетих, која је касније остварила запажене репрезентативне наступе, са нама су данас у управи клуба и данашњи главни тренер Ивана Шешум такође деценијски секретар Лимана, помоћни тренер, међународни кајакашки судија а и секретар кајакашког савеза Војводине, као и бивши јунироски репрезентативац Јован Курјаков. Немерљив допринос, више од 30 година уназад, дали су Срђан Буљић и Војислав Видић – активни у клупском вођству и својој безрезервној логистичкој и идеолошкој подршци.

У новом миленијуму, клубу се у управи придружују све до данас Алексеј Хрустаљев и Лазар Сараволац. Касније долазе и Марија Петовић, Бранислав Цвијановић и Зоран Поповић, чија деца задњих година и данас граде нову генерацију кајакаша. Од школе кајака до светских победа, доказ успеха нашег клуба је и Милица Новаковић (дев. Старовић), која је за “Лиман” освајала своје прве европске и светске медаље 2015 и 2016. године.

Будућност на темељима истих вредности

Данас, са поносом гледамо на све што је изграђено – не само на простор и инфраструктуру, већ и на дух заједништва, спортску дисциплину и љубав према природи. Они који су створили овај клуб, оставили су нам вредности које настављамо да негујемо – развој спорта, добру атмосферу, сарадњу и поштовање.

Трудимо се да истим ентузијазмом и захвалношћу на привилегији, наставимо да градимо будућност кајакашког спорта, инспиришући нове генерације да пронађу свој пут на води.